prostokopasulj

Ako si se desio i tu si, ne idi. Znam da izgledam jako i hladno. Nisam. Navikla sam da glumim. Da budem bezobrazna i odvratna prema ljudima koji mi znače. Ili za koje postoji šansa da mi budu značajni u budućnosti. Ne budi daleko. Približi me sebi i ne puštaj. Jer me strah blizine. I bežaću dok me ne zaustaviš. Dok me ne obuzdaš. Navikla sam da se okrećem sebi. Da sama idem kroz život i rešavam. Znaj da nije do tebe. Nije ni do koga. Ali eto, navika. Imam čitav život ljude pored sebe, ali strah me slabosti. Strah me da priznam da nešto nije u redu. Da ne mogu sama. Strah me da imam emocije. Ne mogu to još da ti objasnim, jer ne mogu ni sama sebi. Ako ti pustim ruku, ščepaj je. Slomi me. Ovaj oklop koji je davno postavljen. Utkan u moje celo biće. Nisam navikla na muškarca pored sebe. Ali ili sam ih volela najviše na svetu ili nisam nikako. Ako te čuvam pored sebe, to je moj znak ljubavi. Ako te zovem iz čista mira i diram ti kosu. Ako mogu da zaspem pored tebe i ne budi me anksioznost. Ako te tražim i vidim u svima i svugde. I ako bih uradila sve kada god to tražio od mene. Volim. Možda ne uvek primetno, ali volim.