prostokopasulj

I sta sada, kao odrasla sam? Imam 18 godina I usla sam u vas dosadan I slep svet? Taj svet ozbiljnosti, lakovanih cipela, odela I visokih potpetica, ugovora I politike? Pogresili ste, nisam ja za punoletstvo. Ja sam za detinjstvo, za ljuljaske I vrteske, livade,trckaranje, za zmurku I odledjenje I zaledjene, za digimone I pokemone, za ljubicaste naocare koje lepo pristaju svima I kroz njihovo staklo su svi lepi. Zelim da ne znam. Da ne brinem. Da ne vidim. Blago ludima, I glupima. Danas je njima najlepse. Pravim od sebe isto to da bih ostala mala I slatka, obasuta secernom pinki vunom. Na dan svog rodjendana sam pobegla.  Nisam pobegla ni na jedno od onih odraslih mesta za beg, Pariz, Rim, London, nisam pobegla ni u soping ni u spa centar, ni kod babe ni kod mame.Pobegla sam dalje, tamo gde me niko nikada ne moze dotaci, gde me covek ne moze ugroziti, rasplakati, na tom mestu satkanom od maste, ostavila sam sebe. Onu sebe koja je jos mala I krhka, sakrila sam emocije duboko u cudesnu sumu, tako da ne mogu biti povredjena. Sakrila sam I Davida, sakrila sam ljubav. A onda grub I leden vazduh me osamari I realnost opet postane ono gde sam, ali nekako prazna I gluva I glupa I tupa, nekako bez boje I smeha. Bas onakva kakvu su zeleli da imaju. Al ne znaju da je moja noc bogata I da u njoj hranim svoje potrebe, ne znaju da ustvari ne spavam, vec da bezim tamo gde sam srecna.Generalna

  

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.